Camino - početak

CAMINO – početak

Stojimo  pred ulaznim vratima i nestrpljivo čekamo  taksi  koji će nas odvesti do aerodroma. Tek se razdanjuje,  uranili smo, ali ne možemo dočekati da naš Camino započne. Teški ruksak, teži nego što  po svim pravilima treba biti, ne želim skinuti s leđa. Želim se naviknuti na njega, prihvatiti ga kao dio mene. Jer on će to i biti idućih dvadeset i jedan dan koliko je Jure isplanirao trajanje našeg puta. Prilično optimističan plan za osamsto  kilometara pješačenja,  ali naš prijatelj je hodao  dvadeset i dva dana, tako da dvadeset i jedan dan ne bi trebao biti problem. „Jedan dan gore dolje“, govorio je Jure kada mi je prezentirao kako je posložio dionice putovanja. Tek kad je vozač taksija  zabrinuto odmahnuo  glavom kada je stavljao ruksak u bunker, malo sam posumnjala u izvedivost plana. Bar što se mene tiče.

Ukrcaj, iskrcaj, trčanje, premještanje, čekanje. Pariz,  Biaritz. Neizdrživa Jurina nervoza i zabrinutost da će nam se prtljaga izgubiti. A to znači da ne možemo krenuti onda kada je on isplanirao. A sve je isplanirao i rezervirao. Na nama je bilo samo da hodamo. Bez iznenađenja. Jako se ljuti kad mu govorim da sve prepusti Bogu, jer će ionako biti kako on želi. A želio je da sve bude u redu s našim ruksacima i da sretno stignemo na polaznu točku Camina Frances u srcu Baskije, Saint Jean Pied de Port.

U prijavnom uredu za hodočasnike uzimamo credencial del peregrino, hodočasničku putovnicu. U nju ćemo udarati pečate na svim mjestima kroz koja ćemo prolaziti i gdje ćemo prenoćiti. Uz putovnicu ide i Jakobova školjka, simbol hodočasnika,  koju odmah vješam na svoj ruksak.  Proljetna je večer, sipi kišica. Gospođa u uredu govori da bi sutra mogao padati snijeg, pa će Napoleonov put kojim se ide do Roncesvallesa, prvog odredišta, biti zatvoren, te da ćemo morati ići prometnom i opasnom cestom.  Jure se opet brine, a ja sam tako sretna i ništa ne može pokvariti taj osjećaj. Ne brinem.

Prva hodočasnička večera u malom restoranu punom razdraganih i veselih hodočasnika. Uz meni peregrino  ide i čaša  vina tinto koje još više podiže raspoloženje. Podižemo čaše jedni drugima i nazdravljamo Buen Camino ili sretan put. Od te večeri to postaje jedini pozdrav na našem putu.